Kada je pre pet i po godina počelo izdavanje biometrijskih ličnih dokumenata, Smederevci su danonoćno okupirali Policijsku upravu kao da se tamo nešto delilo za džabe. Po celu noć, u beskonačnim redovima, čekali su se brojevi, a danju je bilo i svađa, padanja u nesvest i raznih incidentnih situacija. Nisu retki ni oni koji su tražili „vezu“ da bi preko reda izvadili nova dokumenta. Baš kao da će nastupiti nestašica. Tako je bilo pre pet i po godina, a kako je danas?
Danas smederevska policija ima sasvim drugačije muke. Umesto da građani čekaju dokumenta, dokumenta čekaju njih. Policijska uprava bukvalno je zatrpana ličnim kartama i pasošima nesavesnih Smederevaca koji su „zaboravili“ da ih preuzmu. Službenici policije nemaju gde da se okrenu jer se u kancelarijama nalazi više od 500 ličnih dokumenata za koje niko godinama ne pita.
– Smeštajni kapaciteti PU u Smederevu su i u redovnim okolnostima neadekvatni za nesmetano funkcionisanje svih policijskih službi u gradu sa ovolikim brojem stanovnika, tako da ova pojava dodatno opterećuje rad naših službenika, koji zbog toga otežano rade na prijemu i obradi novih zahteva – kaže za „Politiku“ Saša Nikolić, portparol PU Smederevo.
Zaboravljena dokumenta polako zatrpavaju policijske odaje zahvaljujući nesavesnim građanima, ali smederevskoj policiji još veću muku zadaju oni preterano savesni. Takvi Smederevci godinama bukvalno zatrpavaju policiju svakojakim stvarima koje pronađu. Donose sve što nađu: stari kompjuter, kamionski točak, vremešne ženske sandale, patike različitih brojeva, alat, ključeve, novčanike, plastične posude, maske od mobilnih telefona, dugmiće, šrafcigere, pa sve do korišćene šminke i pocepane garderobe. I ovde dolazi do najvećeg apsurda – gomile odbačenih stvari, verovali ili ne, policija mora da čuva tri godine jer je na to obavezuje propis star više od pola veka koji je donela još posleratna Vlada FNRJ.
– Uputstvo koje je stupilo na snagu objavljivanjem u „Službenom listu FNRJ” oktobra 1949. godine obavezuje nas da nađene stvari čuvamo tri godine. Ako se ne jave vlasnici, formira se komisija koja procenjuje vrednost predmeta, pa se posle prodaje na licitaciji ili neposrednom pogodbom – kažu u policiji.
To što se niko nije setio da promeni zakon iz prošlog milenijuma, danas policiji troši silno vreme, dovodi je u administrativni lavirint, a od njenih prostorija pravi skladište starudije. Dokazi za to arhivirani su u policijskim zapisnicima, a u jednom od njih, iz 2005. godine, stoji: „Peškir na kockice, spavaćica roze boje, ženski donji veš, grudnjak, tamponi”…
– Te predmete vlasnici verovatno nisu izgubili, već odbacili, ali svaku stvar koju građani donesu moramo da primimo, zavedemo i čuvamo. Imali smo na primer slučaj jednog penzionera koji je doneo 21 paket „pampers” pelena, 12 pari čarapa različitih boja i tri dukserice – kaže Nikolić.
Pored potrošenog vremena i papirologije, sve ovo i košta, samo zato što je propis star 63 godine još uvek na snazi.
Da apsurd bude još veći, donji veš mora imati isti tretman kao na primer pronađeno skriveno blago, jer prema uputstvu Vlade FNRJ o postupanju sa nađenim stvarima iz 1949. godine policija ne može da pravi razliku.
Nepotrebne stvari moraju se čuvati tri godine, kaže isti propis, a nakon toga policija ne sme da ih baci. Mora, najpre, da formira komisiju, pa da ih u njenom prisustvu spali, najčešće u gradskoj ciglani.
U poslednje vreme, srećom, savesni građani ne zatrpavaju policiju kao ranijih godina. Sada uglavnom donose dokumenta, novčanike, registarske tablice, a sve ređe odbačene stvari. Nasuprot tome, Smederevci sve češće policiji dostavljaju pronađeni novac, za razliku od prethodnih godina. Novčanice se, dok ne stignu uputstva MUP-a, čuvaju u sefu.
– Bilo je slučajeva kada su donosili i po 50 ili 100 dinara, ali to je sada ređe. Sada donose po nekoliko hiljada dinara, ali i novčanice od 200, 500 evra – kažu u PU Smederevo.
Zbog čuvenog propisa iz prošlog milenijuma, potrebno je da prođu godine i godine da se ovdašnja policija reši nagomilane starudije. Zato apeluju bar na ove koji su „zaboravili“ da preuzmu lične karte i pasoše – da preuzmu dokumenta kako bi službenici policije napokon „prodisali“.
