1598. – Boris Godunov postao je car Rusije. Godunov je najpre vladao (1584-1598) kao namesnik Fjodora I, maloumnog sina Ivana IV Groznog. Kao car, do 1605. godine, nastavio je politiku centralizacije zemlje, ograničio privilegije sveštenstva, uspešno vodio rusko-švedski rat (1590-1593) i dobio izlaz na Baltičko more. Godine 1589. osnovao je Rusku patrijaršiju. Njegov život poslužio je Puškinu kao motiv za dramu i Musorgorskom za operu „Boris Godunov“.
1673. – U Parizu je, prilikom izvođenja komada „Uobraženi bolesnik“, preminuo Žan Batist Molijer, slavni francuski komediograf i glumac. Posle neuspeha svoje trupe u Parizu, krstario je 14 godina po unutrašnjosti Francuske, a zatim se vratio u prestonicu, gde je upravljao do smrti svojim pozorištem, neumorno pišući lakrdije i komedije u kojima je najčešće sam igrao glavne uloge. Svojom neodoljivom komikom i scenskom veštinom, privoleo je publiku u svim zemljama i svim vremenima. Prvi veći uspeh postigao je „Smešnim preciozama“ (1659), a iza njega je ostalo još 20-tak raznovrsnih komada, između ostalih: „Škola za muževe„, „Škola za žene„, „Mizantrop„, „Tartif„, „Žorž Danden„, „Tvrdica„…
1817. – Baltimor je postao prvi američki grad osvetljen uz pomoć gasa.
1863. – Srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević poklonio je državi zgradu u Beogradu, poznatu kao Kapetan-Mišino zdanje. U pismu Ministarstvu prosvete poručio je da kuću ustupa „svom otečestvu“ za smeštaj „učenih i prosvetnih zavoda“. U njoj je sada Rektorat Beogradskog univerziteta.
1867. – Kroz Suecki kanal prošao je prvi brod.
1871. – Rođen je srpski pisac i diplomata Jovan Dučić, član Srpske kraljevske akademije, čije je stvaralaštvo izuzetne versifikacije udarilo pečat srpskoj poeziji u prvoj polovini XX veka. Završio je učiteljsku školu u Somboru i bio učitelj u srpskim školama u Bosni i Hercegovini, posle čega je studirao prava u Ženevi i Parizu, gde je diplomirao. Od 1912. do 1941. bio je diplomata kraljevina Srbije i Jugoslavije i ambasador u velikim evropskim gradovima. Zajedno s piscima Aleksom Šantićem i Svetozarom Ćorovićem, takođe istaknutim srpskim nacionalistima, u Mostaru je pokrenuo književni list „Zora„. Već prvom pesničkom zbirkom „Pjesme“ (1901) predstavio se kao nadahnut liričar obuzet temama bola i usamljenosti, ljubavi i smrti. Umro je 1943. u SAD i njegove mošti prebačene su u otadžbinu tek u jesen 2000. i sahranjene u grobnici manastira Nova Gračanica iznad Trebinja. Pod režimom Josipa Broza bio je prokažen i optuživan za četničko opredeljenje. Osim pesama, od kojih su mnoge neprolazne umetničke vrednosti, pisao je i prozu („Jutra sa Leutara„), putopise („Gradovi i himere“, „Pismo iz Ženeve“, „Pismo s Alpa“, „Pismo iz Španije“), eseje („Blago cara Radovana„, „Moji saputnici“, „Staza pored puta“), studije („Grof Sava Vladislavić“).
1904. – U Milanu je premijerno izvedena Pučinijeva opera „Madam Baterflaj„.
1932. – Umro je srpski general Mihailo Rašić, komandant Dunavske divizije u Kumanovskoj bici 1912. i Kombinovane divizije u Cerskoj bici 1914. U Kolubarskoj bici njegova divizija prodrla je u Beograd i plotunima s Banovog brda razorila most na Savi preko kojeg su se povlačile austrougarske trupe.
1959. – Lansiran je prvi satelit u meteorološke svrhe – Vangard 2.
1969. – Golda Meir položila je zakletvu kao prva žena premijer Izraela.
1979. – Kao odgovor na vijetnamsku invaziju na Kambodžu, Kina je izvršila invaziju na Vijetnam.
