1777. – Rođen je srpski državnik i pisac prota Mateja Nenadović, vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, tvorac i prvi predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta – prve srpske vlade. Sa stricem Jakovom pokrenuo je u Valjevskoj i Šabačkoj nahiji Prvi srpski ustanak. Komandovao je delom ustaničkih snaga 1806. u boju na Mišaru kod Šapca u kojem su Turci potučeni do nogu. Kao prvi diplomata obnovljene Srbije, putovao je u Petrograd da uspostavi diplomatske odnose s Rusijom i zainteresuje rusku vladu za podršku i pomoć, nabavljao je oružje u Austriji i igrao važnu ulogu u pregovorima s Turcima. Posle propasti ustanka 1813, u emigraciji je svim silama nastojao da zainteresuje velike sile za Srbiju i prisustvovao je Bečkom kongresu s punomoćjem srpskih vođa. Posle Drugog srpskog ustanka, postao je valjevski knez, ali je penzionisan zbog nesuglasica sa knezom Milošem Obrenovićem, a zbog sukoba sa knezom Mihailom 1840. prognan je iz Srbije. Vratio se 1842, kad su Obrenovići oboreni s vlasti i postao je državni savetnik. Napisao je „Memoare“, jedno od najboljih memoarskih dela srpske književnosti, pune dragocenih podataka o događajima i ljudima u vreme Prvog srpskog ustanka.
1802. – Rođen je Viktor Igo, francuski pesnik romantičar, autor drama i romansijer, književni teoretičar i publicista, jedan od najvećih francuskih književnih stvaralaca 19. veka. Budući da je, kao Gete ili Volter, umro u dubokoj starosti (u 84. godini), Igo je manje-više dominirao svekolikom francuskom literaturom 19. veka. Osim toga, u francuskoj kulturnoj sredini važio je za arbitra, a imao je i ideju o tome da Dante i Šekspir čekaju na njega, tj. da upravo on pripada najslavnijem književnom trojstvu. Počeo je da piše već u 20. godini, u tradicionalnoj formi, kao ubeđeni monarhist, i tada objavljuje zbirku „Ode i balade“, koja ga proslavlja i donosi mu stalnu novčanu pomoć kralja Luja XVIII. Od tada se u njegovom životu nižu značajni datumi, od kojih su neki značajni i za francusku književnost uopšte. To je pre svega pojava čuvenog predgovora drami „Kromvel“ 1827. koji se uzima za manifest francuskog romantizma. Pojava Igoove drame „Ernani“ 1830. označava konačnu pobedu romantizma nad klasicizmom u Francuskoj. Nakon toga, Igo 1831. objavljuje roman „Bogorodičina crkva u Parizu“, kao i četiri zbirke pesama, a postaje i član francuske Akademije. Godina 1843. za Igoa je bila veoma bolna kako na ličnom, tako i na planu stvaralaštva: te godine njegova drama „Vlastela“ doživljava neuspeh, a zatim, nesrećnim slučajem, pesnik ostaje bez svoje ćerke Leopoldine, kojoj će kasnije posvetiti pozamašan broj stihova. U ovom periodu Igo aktivno učestvuje u političkom životu Francuske, postaje član Gornjeg doma, poslanik u Ustavotvornoj skupštini, pošto se od nekadašnjeg rojaliste 1848. preobraća u republikanca i demokratu. Zbog smelog otpora koji je pružao Napoleonu i njegovom diktatorskom režimu, biva izgnan iz zemlje i u izgnanstvu provodi skoro 20 godina, s tim što odbija pomilovanje 1859, rekavši da će se vratiti tek kada se u zemlju vrati sloboda. I zaista: on ostaje u izgnanstvu sve do proglašenja Republike 1871. Pa ipak, njegov boravak u izgnanstvu obeležen je plodnim književnim radom: zbirka političko-satiričnih pesama uperenih protiv Napoleona III „Kazne“ (napisana mahom u izgnanstvu), dve zbirke poezije, lirske i epske, „Kontemplacije“ i „Legenda vekova“, kao i roman „Jadnici“. Sahranjen je u pariskom Panteonu kraj Emila Zole. Ostala dela: drame „Marlon Delorn“, „Lukrecija Bordžija“, „Ruj Blaz“, zbirke poezije „Orijentalke“, „Jesenje lišće“, „Pesme sumraka“, „Unutrašnji glasovi“, „Zraci i senke“, „Pesme ulica i šuma“, romani „Pomorci“, „Čovek koji se smeje“, „Devedeset treća“. Godine 1876. napisao je vatreni članak „Za Srbiju“.
1917. – U okupiranoj Srbiji u Prvom svetskom ratu počeo je Toplički ustanak protiv bugarskih i austrougarskih trupa, izazvan masovnim terorom, pljačkom i paljevinom sela i prisilnom regrutacijom. Okupatori su uzvratili surovim represalijama – pobijeno je oko 20.000 ljudi, a u Toplici je uništeno 55 sela.
1935. – Adolf Hitler izdao je dekret kojim je osnovano Ratno vojno vazduhoplovstvo Nemačke („Luftwaffe“) na čije čelo je postavljen Herman Gering.
1960. – Umro je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do 1960. i član svih slovenskih akademija. Posle završene Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je i uređivao časopise „Južnoslovenski filolog“ i „Naš jezik“. Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. Rešio je složen problem opšteslovenskog akcentnog sistema. Pod njegovim rukovodstvom, SANU je izdala prvu knjigu velikog „Rečnika književnog i narodnog jezika“. Napisao je oko 500 rasprava, jezičkih ogleda, naučnih kritika, polemika i prikaza. Dela: „O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku“ (dva toma), „Pravopis srpskohrvatskog jezika“, „Dijalekti istočne i južne Srbije“, „O dvojini u slovenskim jezicima“, „Galički dijalekat“.
1983. – Album Majkla Džeksona „Triler“ dospeva na prvo mesto američke top-liste, i tu ostaje čitavih 37 nedelja.
1987. – Objavljen je prvi kompakt disk „Bitlsa“.
1992. – Umro je srpski glumac Jovan Janićijević – Janaćko, dugogodišnji član Beogradskog dramskog pozorišta. Popularnost je stekao filmskim ulogama, posebno televizijskim serijama poput „Građana sela Luga“, „Parničara“ i „Muzikanata“, a lik Burduša iz poslednje od tih serija postao je sastavni deo njegovog imena.
1993. – Izvršen je prvi terorističi napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku, eksplozijom bombe postavljene u garaži zgrade. Šest ljudi je poginulo i više od 1.000 je bilo povređeno, dok je šteta na zgradi procenjena na oko 500 miliona dolara. Posle obimne istrage koju je preduzeo FBI, uhapšeno je nekoliko radikalnih islamskih fundamentalista umešanih u ovaj napad, među kojima je bio i njihov vođa Ramzi Ahmed Jusuf. Svi su osuđeni na doživotnu robiju.
