Lik Bogorodice smederevske, ikone koja je više od tri veka proboravila u Bavarskoj, odnedavno ponovo krasi zid ovdašnje crkve iz 15. veka. Kopiju je, po opisima i sačuvanim bakrorezima, uradio starešina ovog hrama protojerej Željko Đurić, kako sam kaže, u nadi da će opet čuvati Despotov grad, kako je to nekada činila.
Potkraj srednjeg veka u naše krajeve stižu razne kopije ikona, među njima i one Bogorodice Vladimirske, najpoznatije od svih čudotvornih iz Moskovskog carstva.
Jedna takva, neznano kako, završila je u manastiru Uspenja Bogorodice u Smederevu. Najraniji njen spomen je osamdesetih godina 17. veka, kad je prvi put čudotvorila. Zbilo se to nakon što je Jegen Osman-paša napuštajući Smederevo popalio grad. Pošto ju je bratstvo manastira Uspenja Bogorodice pre bekstva zakopalo, ne bi li je sačuvalo od pošasti i zle volje nevernika, prilikom ulaska u grad srpskih četa Pavla Nestorovića Dejaka ikona se sama objavljuje; čudotvori svojim prikazanjem kod napuštene crkve.
Malo ko je mogao da sluti da će posle tog prikazanja proći bezmalo tri i po veka dok je Smederevci ponovo ne vide. Jer, zajedno sa Srbima, u grad je tada ušao i bavarski knez Maksimilijan II Emanuel, predvodnik austrijske vojske u bici za Beograd 1688. godine. Pored turskih zastava i oružja, kao suvenire i spomen na ratni trijumf, poneo je i nekoliko relikvija iz srpskih crkava, među njima, čuvši za čudo, i Bogorodičinu ikonu. Nije ostalo zapisano kako su Srbi na to reagovali, ali i tada je, očigledno, zarad dobrih odnosa sa velikim silama trebalo štošta progutati.
„Ikona je“, kako navodi profesor Miroslav Timotijević, koji se ovom temom bavio u svojoj studiji “Bogorodica Smederevska“, „kratko boravila u Beogradu, da bi zatim bila svečano preneta u Beč“.
Tu je, objašnjava profesor, u katedrali Svetog Stefana održano blagodarenje Bogorodici, u prisustvu celog dvora, a činu je prisustvovao i grof Georgije Branković, koji se igrom slučaja zatekao u Beču.
Putešestvije ikone se ovde ne završava; Bogorodica Smederevska je 1738, deceniju po smrti Maksimilijanovoj, poklonjena novopodignutoj crkvi manastira Svete Ane u Lehelu. Tu je naredna tri veka stajala na glavnom oltaru. I čudotvorila! Verovalo se da je ona spasla manastir i grad od ratnih razaranja 1742. godine.
Čudo, ipak, nije ponovila 1944. kada je bombardovan Minhen. Manastir je teško razoren, a ikona uništena.
– Sadašnja ikona je njena zamenica i ona se ponovo nalazi ovde, čuvajući Despotov grad kao što je to oduvek i činila – kaže protojerej Željko Đurić, starešina Crkve Uspenja Presvete Bogorodice.
On je, na osnovu opisa i sačuvanih bakroreza, načinio vernu repliku, koja stoji na tronu levo od ulaza. Crkva na Starom groblju smederevskom, pored koje je nekada bio manastir Uspenja Presvete Bogorodice, tako sada ponovo ima ikonu, svoju i zaštitnicu grada.
