E pa prodje i ovih nekoliko teških dana.
Nešto me uhvatila manija svakodnevnih izlazaka, sa obimnim količinama piva i hrane, i pored obimnog posla. Još se na to nadovezala i dva dana druženja sa poslovnim partnerima iz jedne slične kuće kao što je moja, takodje sa obiljem hrane i pića. Ispratismo ih nekako, pa evo i ja se vratih blogu.
A o čemu bih ja pisao ako ne o poslu ili o ljubavi. Večeras samo o poslu.
Poslovni partneri (gorepomenuti) iz Vojvodine, fini neki ljudi, prijatno me iznenadili, iz svake službe došlo po nekoliko predstavnika.
Mislio sam da će to biti još jedan u nizu klasičnih poslovnih sastanaka, dosadnih, uz preterano hvaljenje mi imamo ovo, mi imamo ono, i sve tako. Za takvu predrasudu naravno krive su moje gazde, koje nahvališe njihov informacioni sitem samo tako, te imaju ovo te imaju ono. Kad ono TRT, ništa od te silne priče oni nemaju. Ljudi lepo sami priznali da još nisu stigli do tog stadijuma razvoja kao mi. Demonstrirali crno na belo. A uz to dobro mi došle i ekipe i iz drugih sektora, ne samo iz IT. Oni takodje potvrdiše, Vama je ovo bolje, kod Vas je ovo automatizovano, a za ono mi jos nismo zreli i sl …
E pa, glavonje iz firme, sami ste krivi, dali ste mi jos jedan dobar razlog za povećanje plate.
Hvala Vam dobri Vojvodjani.
P.S.
Nemojte da mislite da im se zahvaljujem zbog mog novog povećanja plate. Stvarno sam lepo proveo ova dva dana, a čini mi se i oni. Već su najavili još koji dolazak ali ovog puta privatno.
