Ove nedelje navršava se 75 godina od 5. juna, datuma koga se Smederevo seća kao najveće nesreće u istoriji koja ga je zadesila.
Tada je, tačno u 14 časova i 14 minuta, u vazduh je odletelo nemačko skladište municije u Tvrđavi. Susedna železnička stanica bila je puna ljudi, bio je četvrtak, pazarni dan, maturanti su došli po diplome, zatekao se tu i ansambl Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, koji je prethodnog dana gostovao u Smederevu. Ukupan broj žrtava nije nikada tačno utvrđen, ima procena da je poginulo oko 4.000 ljudi. Ono što je pouzdano jeste da je na spisku stradalih oko 2.500 Smederevaca poimence, a ne zna se koliko je ljudi iz drugih mesta tog dana bilo u gradu ili putovalo železnicom.
O uzroku eksplozije 400 vagona municije, koliko se procenjuje da je bilo u Tvrđavi, ima više teorija, nijedna nikada nije potvrđena, od nesrećnog slučaja, zbog velike vrućine tog dana, engleskog aviona koji je nadletao, do komunističke diverzije.
Eksplozija je razorila kompletan grad, porušene su javne i privatne kuće, svaki drugi žitelj Smedereva, piše u hronikama, bio je povređen ili ranjen. Podrhtavanje tla osetilo se u Velikoj Plani, Beloj Crkvi, Vršcu i Beogradu! Od 2393 kuće, koliko ih je bilo u tadašnjem Smederevu, samo 25 je ostalo neoštećeno, pa nije za čuđenje da mnogi ovu tragediju nazivaju „Srpskom Hirošimom“.
Smederevo o ovom datumu, koji je prvobitno nazvan „Zavetni dan“, po ideji tadašnjeg komesara za obnovu grada Dimitrija Ljotića, odaje poštu stradalima. Čini to parastosom kod spomen kosturnice na Starom groblju, zatim, po tradiciji, piskom lokomotive i zvonima sa hrama Svetog Đorđa u 14 i 14, da bi potom, nakon minuta ćutanja, na spomenik žrtvama 5. juna bili položeni venci i cveće.
