1810. – Rođen je Frederik Šopen, najznačajniji poljski kompozitor, nacionalni romantičar. Pošto je 1830. napustio domovinu radi koncertiranja u inostranstvu, nastanio se u Parizu, gde je ostao do smrti. Pripadao je krugu pariske društvene i kulturne elite i poljskih političkih emigranata, što je uticalo na njegovo umetničko i idejno formiranje. Komponovao je u narodnom duhu, gotovo isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim sredstvima, naročito u pogledu harmonije i pijanističke tehnike. Dela: dva koncerta za klavir i orkestar, etide, mazurke, prelidi, nokturni, valceri, poloneze, balade, skerca i dr.
1878. – Pobedom Srbije završen je Drugi srpsko-turski rat. Prvi rat s Otomanskim carstvom 1876. i 1877. okončan je neuspehom Srbije, ali joj je drugi 1877. i 1878. doneo teritorijalno proširenje za četiri okruga i međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878. Ti ratovi bili su nastavak oslobodilačke borbe, a neposredan povod bio je ustanak Srba 1875. protiv turske vlasti u Bosni i Hercegovini.
1886. – Rođen je Oskar Kokoška, austrijski slikar, postimpresionist koji se približio ekspresionistima. U toku Drugog svetskog rata stvara velike kompozicije idejno-humanističkog sadržaja. Imao je znatnog uticaja na slikarstvo u Evropi.
1919. – U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament – privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u kojem je bilo 296 poslanika postavljenih ukazom vlade. Poslanici su mahom bili iz ranijih parlamenata jugoslovenskih zemalja, izabrani pre Prvog svetskog rata.
1946. – Rođen je srpski general-pukovnik, pilot Ljubiša Veličković, jedini general koji je poginuo tokom agresije NATO na Jugoslaviju 1999. Obavljao je sve letačke i najodgovornije komandne dužnosti u Ratnom vazduhoplovstvu i Protivvazdušnoj odbrani Jugoslovenske narodne armije i Vojske Jugoslavije i prvi je Srbin koji je leteo avionom „Mig 29“. Bio je nastavnik letenja, komandant letačke eskadrile, puka i korpusa, sekretar Savezne direkcije za kontrolu letenja, načelnik Generalštabne škole VJ, načelnik Sektora za RV i PVO Generalštaba VJ i komandant RV i PVO VJ. S dužnosti komandanta RV i PVO smenjen je 1998. pod nedovoljno razjašnjenim okolnostima. U trenutku pogibije, prilikom obilaska jedinica na prvoj liniji odbrane otadžbine, obavljao je dužnost pomoćnika načelnika Štaba Vrhovne komande za RV i PVO VJ.
1947. – Međunarodni monetarni fond počeo je sa radom.
1955. – Počela je sa radom ginekološko-akušerska klinika „Narodni front“ u Beogradu, nakon što je izvršena rekonstrukcija bivšeg sanatorijuma „Živković“ i susedne zgrade u ulici Narodnog fronta. Zgrade su adaptirane i opremljene, a bolnica je počela da radi sa 220 kreveta.
1958. – Umro je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, s izvanrednim osećajem za njegovu strukturu i materiju. Izradio je mnoštvo javnih spomenika, uključujući veliku grupu „Igrali se konji vrani“ ispred Skupštine Jugoslavije u Beogradu i skulpturu „Umorni borac“ na Kalemegdanu.
1966. – „Venera 3“, sovjetska kosmička sonda, srušila se na Veneru. Iako nije ispunila svoj zadatak – da izmeri atmosferu na Veneri, ona je postala prvi objekat koji je čovek napravio a koji je dotakao neku drugu planetu.
1977. – Američka banka daje ime VISA svojim kreditnim karticama.
1978. – Mrtvački sanduk Čarlija Čaplina ukraden je u Švajcarskoj.
1981. – Bobi Sends, član IRA, započeo je 65-dnevni štrajk glađu u zatvoru, nakon čega je umro.
1992. – Bosanski muslimani i Hrvati na referendumu su glasali za otcepljenje od Jugoslavije, a u Sarajevu su muslimani ispred srpske pravoslavne crkve pucali na srpske svatove, što je nagovestilo građanski rat u BiH. Istog dana, na referendumu u Crnoj Gori 63 odsto građana izjasnilo se za zajedničku državu sa Srbijom – Saveznu Republiku Jugoslaviju.
