1854. – Premijera „Orfeja“ Franca Lista.
1871. – Rođen je srpski pisac Radoje Domanović, najveći srpski satiričar, koji je sarkastično i duhovito slikao vlast ogrezlu u korupciju i nasilje, lažno rodoljublje i do servilnosti poslušno građanstvo. Posle završetka Velike škole u Beogradu, bio je nastavnik u Vranju, Pirotu i Leskovcu, a iz službe je otpušten kao protivnik režima Obrenovića. Od 1905. do smrti 1908. bio je šef korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list „Stradija“. Počeo je realističkim pripovetkama iz seoskog života, ali je ubrzo počeo da piše satiru, stvorivši dela univerzalne vrednosti. Dela: satirične pripovetke „Stradija“, „Vođa“, „Danga“, „Mrtvo more“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“.
1877. – Rođena je srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanani posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kritičari je smatraju klasikom srpske književnosti, a povodom njene smrti 1958. jedan od njih ocenio je da je umro „literarno najkulturniji čovek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra“. Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti i doktorirala u Nemačkoj. Bila je nastavnica i upravnica devojačke škole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. Sarađivala je u svim boljim srpskim i hrvatskim književnim časopisima. Bila je znalac mnogih jezika i izvrstan prevodilac, a naročito je mnogo prevodila sa engleskog. Dela: putopis „Pisma iz Norveške“, roman „Đakon Bogorodičine crkve“, pripovetke „Hronika palanačkog groblja“, „Saputnici“, „Gospa Nola“, eseji „Analitički trenuci i teme“, „Zapisi o mome narodu“, „Mir i nemir“, „Njegošu – knjiga duboke odanosti“, „Govor i jezik – kulturna smotra naroda“.
1933. – U strahu od sve češćih nemačkih pretnji, Jugoslavija, Čehoslovačka i Rumunija reorganizovale su odbrambeni savez Malu Antantu, koja je dobila stalni Savet sastavljen od ministara inostranih poslova. Nemačka okupacija Čehoslovačke u martu 1939. praktično je ugasila savez, koji je saradnjom Jugoslavije i Rumunije još neko vreme životario, ali je sa slomom Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, posle napada nacističke Nemačke u aprilu 1941, definitivno prestao da postoji.
1940. – Britanski razarači napali su „Altmark„, nemački ratni brod, u jednom norveškom fjordu i oslobodili oko 300 zarobljenih engleskih mornara. Nemci su objavili da su Englezi povredili norvešku neutralnost i izvršili agresivan napad na Norvešku.
1946. – Testiran je prvi helikopter u komercijalne svrhe.
1945. – Prvi put je fotografisan Uranov mesec Miranda.
1959. – Fidel Kastro proglasio je sebe premijerom Kube. Kastro je rođen 1927. godine, a već sa dvadeset godina učestvovao je u pokušaju obaranja diktature Truhilja u Dominikanskoj Republici. Kada se Batista 1952. godine proglasio za kubanskog diktatora, Kastro je digao ustanak u provinciji Orijente, ali je uhapšen i osuđen na 15 godina robije. Već 1955. je pomilovan i sa grupom od 80 demokratskih pristalica osniva Pokret za borbu za politička i socijalna prava kubanskog naroda. Pokret se omasovio u celoj Kubi i vodio borbu portiv Batiste do njegovog beksta iz Kube 1. januara 1959. godine, kada je Kastro preuzeo vlast na celoj teritoriji. Kastro je i danas na vlasti u Kubi, prvoj komunističkoj zemlji u zapadnoj hemisferi.
1961. – Kina je upotrebila svoj prvi nuklearni reaktor.
