1483. – Izašla je prva knjiga štampana glagoljicom – „Misal po rimskom zakonu“ (pretpostavlja se da je odštampana u Veneciji).
1788. – Rođen je Artur Šopenhauer, nemački filozof-idealist, klasični predstavnik pesimizma. Učio je da je volja osnova svega, Kantova „stvar po sebi“, suština sveta koji je samo predstava. Volja je večito nezadovoljena, i zato je život beskrajna patnja, a ovaj svet je najgori mogući svet. Drugim rečima, sve što postoji, duhovni čovek ponajpre, u vlasti je jedne mučiteljske volje (volja je za Šopenhauera nešto nagonsko; sam termin „volja“ inače je preuzet iz budizma), a umetnost je jedini način da se oslobodimo nagonskog, ali samo privremeno, dok konačno oslobođenje donosi tek „askeza sveta“. Dakle, dok svetac putem svog asketizma može ugušiti volju u sebi, umetnik nas barem privremeno može osloboditi nagonskog, te je umetnost najplemenitija tvorevina ljudskog duha. Cilj svega je nirvana (budizam). Glavno delo: „Svet kao volja i predstava“.
1826. – Rođen je srpski advokat, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austrougarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, a potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Modri i Požunu (Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Još na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je izabran za poslanika Srpskog crkvenog sabora 1864, a za poslanika u Hrvatskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista, 1870. je osuđen na godinu dana zatvora, a 1876. uhapšen i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme – najznačajnija je „Spasova noć„, a najpoznatija „Već se srpska zastava svuda vije javno“. Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu „Slavjanka“, koji je uređivao. Bio je prvi urednik lista „Zastava“, koji je okupljao najbolje srpske pisce i javne radnike tog doba.
1882. – Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom a sebe kraljem. Knez je postao 1868. posle ubistva svoga oca, kneza Mihaila, a vlast je preuzeo od namesnika kad je 1872. postao punoletan.
1935. – Rođen je srpski pisac Danilo Kiš, izuzetan stilista širokog obrazovanja, u čijim je delima sažeta sva gorčina surovog XX veka, „zver-veka“, kako ga je s pravom označio. Pisao je negovanim stilom, sa moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu. Bio je dramaturg pozorišta „Atelje 212“ u Beogradu i lektor u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani „Psalam 44“, „Mansarda“, „Bašta, pepeo“, „Peščanik“, „Grobnica za Borisa Davidoviča“, pripovetke „Rani jadi“, „Enciklopedija mrtvih“, drama „Elektra 70“, polemički spis „Čas anatomije“.
1956. – Prvi hit Elivisa Prislija, „Hartbrejk hotel“, našao se na Bilbordovoj listi top-deset.
1995. – Stiv Foset je prvi čovek koji je preleteo Tihi okean (9.600 km) u balonu.
1996. – Francuska je kao prva zemlja Evropske unije normalizovala diplomatske odnose sa Saveznom Republikom Jugoslavijom i vratila ih na ambasadorski nivo.
