26. mart
1780. – Izašle prve britanske nedeljne novine – British Gazette & Sunday Monitor
1872. – Tomas Džej Martin patentirao je aparat za gašenje požara.
1881. – Umro je srpski glumac i reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu Aleksa Bačvanski, umetnik krupnog glumačkog formata i širokog dijapazona, nastavnik u prvoj beogradskoj glumačkoj školi. Znatno je uticao na razvoj glume u Srbiji. Nesrećnim slučajem izgubio je vid i u poslednjoj godini života glumio je slep. Režirao je „Posmrtnu slavu kneza Mihaila“, kojom je 1868. otvorena nova zgrada Narodnog pozorišta.
1885. – Izašao je prvi komercijalni film, u produkciji Eastman Film Co.
1892. – Rođen je srpski biolog Siniša Stanković, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i direktor Biološkog instituta Srbije. Prirodne nauke studirao je u Beogradu i Grenoblu. Unapredio je ekološki pravac u biologiji istraživanjem živog sveta balkanskih jezera, strukture i razvoja njihovih ekosistema. U univerzitetsku nastavu uveo je ekologiju, citologiju, embriologiju, dinamiku razvića, uporednu anatomiju. Dela: „Ohridsko jezero i njegov živi svet“ (sinteza naučnih istraživanja i shvatanja), univerzitetski udžbenici „Uporedna anatomija kičmenjaka“, „Ekologija“.
1911. – Rođen je Tenesi Vilijams, američki dramski pisac i pesnik. Dela: „Staklena menažerija“, „Tramvaj zvani želja“, „Mačka na usijanom limenom krovu“, „Tetovirana ruža“…
1931. – Nju Delhi postao je glavni grad Indije umesto dotadašnje Kalkute.
1953. – Džonas Edvard Salk, američki mikrobiolog, otkrio je vakcinu protiv poliomielitisa (dečje oduzetosti). Salkova vakcina protiv poliomielita spravljena je od ubijenog virusa poliomielita.
1980. – Prvi rok koncert u Bombaju – The Police.
1984. – Samoubistvo je izvršio srpski pisac Branko Ćopić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnuti pripovedač, tvorac zanimljivih i upečatljivih likova i događaja, koji je pisao svežim, sočnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a u Narodnooslobodilačkom ratu učestvovao je od 1941. Počeo je da piše kao đak učiteljske škole i pre Drugog svetskog rata objavio je zbirke pripovedaka „Pod Grmečom“, „Borci i bjegunci“ i „Planinci“. Njegova prozna dela prožeta su lirikom, živopisnim realističkim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi zavičajnog Grmeča i Podgrmečja, vedrinom i vitalnošću duha. Napisao je veći broj knjiga za decu: „Bojna lira pionira“, „Put u vedrinu“, priče „U svetu leptirova i medveda“, „Bosonogo đetinjstvo“, zbirke pesama „Ognjeno rađanje domovine“, „Ratnikovo proljeće“. Poslednjom zbirkom pripovedaka, „Bašta sljezove boje“, za koju je dobio Njegoševu nagradu, vedri, čak vetropirasti Ćopić, kako su ga mnogi doživljavali, predstavio se kao pisac izuzetne misaonosti i stila, ali i kao razočarani čovek obuzet melahnolijom i sumornim slutnjama, pišući u uvodu knjige o strepnji od „crnih konjanika“ – ubica španskog pesnika Garsije Federika Lorke i svog prijatelja iz mladosti, pisca Zije Dizdarevića. Ostala dela: romani „Prolom“, „Gluvi barut“, „Ne tuguj, bronzana stražo“, „Osma ofanziva“, zbirke pripovedaka „Rosa na bajonetima“, „Surova škola“, „Doživljaji Nikoletine Bursaća“.
1989. – Održani su prvi slobodni izbori u Rusiji. Pobedio je Boris Jeljcin.
1992. – Majk Tajson osuđen je na deset godina robije zbog silovanja.
1993. – Umro je srpski pozorišni i filmski glumac Taško Načić, majstor komedije i groteske. Proslavio se u matičnom pozorištu „Atelje 212“ sjajnim ulogama u „Kralju Ibiju“, „Radovanu III“, „Čudu u Šarganu“, „Kafanici sudnici, ludnici“ i u mnogim filmovima, među kojima je najzapaženija bila rola u „Davitelju protiv davitelja“.
1999. – U vazdušnom duelu dva jugoslovenska „Miga 29“ protiv 24 agresorska aviona, poginuo je pilot major Zoran Radosavljević, prva žrtva među našim pilotima od početka agresije NATO na Jugoslaviju. Pošto je, kao i Radosavljević, prethodno lansirao projektile na neprijateljske aparate, izbegavši pri tom tri rakete – major Nebojša Nikolić morao je da iskoči iz kabine kad je njegov avion pogođen. Jugoslovenski mediji objavili su da su tog dana piloti i Protivvazdušna odbrana Vojske Jugoslavije oborili četiri borbena aviona NATO.
