927. – Umro je bugarski car Simeon Veliki, najveći vladar tzv. Prvog Bugarskog carstva. Za njegove vladavine, u Bugarskoj su se učvrstili feudalni odnosi, ali je to u isti mah bio i početak slabljenja Bugarske, jer je upravo tada otpočeo sa delovanjem i pokret bogumila. Car Simeon je naneo oslabljenoj Vizantiji više poraza, osvojio je Trakiju, Makedoniju i Albaniju, prodro do Korintskog zaliva i 922. opseo Carigrad. Takođe je 924. osvojio i Rašku, a u pokušaju da osvoji Hrvatsku, osujetio ga je hrvatski kralj Tomislav.
1647. – Prvi put je jedna žena pogubljena pod optužbom da je veštica. Bila je to Achsah Young iz Masačusetsa.
1679. – U Engleskoj je donet Habeaus Corpus Act – zakon po kojem se o svakom nalogu za hapšenje mora u roku od tri dana doneti sudska odluka o tome da li je nalog za hapšenje zasnovan na zakonu ili nije. Jedan je od najznačajnijih zakona koji se bave zaštitom ličnih sloboda građana.
1703. – Ruski car Petar Veliki osnovao je Sankt Peterburg.
1840. – Umro je Nikolo Paganini, italijanski virtuoz na violini i kompozitor. Smatran je nenadmašnim majstorom violinske tehnike, a oduševljavao je slušaoce do te mere da su mu pridavane i magične moći.
1842. – Objavljen je ustav Družtva srbske slovesnosti (Društvo srpske slovesnosti) – preteče Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti – koje su 1841. u Beogradu osnovali Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić. Ustavom su definisani glavni ciljevi Društva: usavršavanje srpskog jezika i širenje nauka na srpskom jeziku. Prvi članovi Društva bili su – uz predsednika, popečitelja (ministar) prosvete Stefana Radičevića – i Dimitrije Isailović, Stefan Marković, Jovan Stejić, Sima Milutinović Sarajlija, Isidor Stojanović i Dimitrije Tirol. Društvo je suspendovano u januaru 1864. zato što je za članove izabralo Đuzepea Garibaldija, Nikolaja Černiševskog i Aleksandra Hercena. Rad Društva obnovljen je u julu 1864. pod nazivom Srbsko učeno družtvo, od novembra 1886. naziva se Kraljevsko-srpska akademija, od 1887. Srpska kraljevska akademija, a posle Drugog svetskog rata i dolaska komunista na vlast, Srpska akademija nauka. Naziv Srpska akademija nauka i umetnosti ustanovljen je 1960.
1868. – Rođen je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama „Ostajte ovde“, „Emina“, „Veče na školju“. Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista „Zora“, koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo „Gusle“. U vreme Aneksione krize izazvane 1908. austrougarskom okupacijom Bosne i Hercegovine, pobegao je u Italiju, a zatim je bio poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti su ga hapsile kao istaknutog srpskog nacionalistu. U početku je pisao pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz, karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama. Njegovi stihovi su muzikalni a pesme osećajne, pune ljubavi za nacionalno i socijalno potlačene, s jakim revoltom protiv tiranije. Ogledao se i u drami i prevodio s nemačkog i češkog. Dela: drame „Hasanaginica“, „U magli“, „Anđelija“, prevod „Lirskog intermeca“ Hajnriha Hajnea.
1909. – Rođen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju do 1941. i u Beogradu od 1945, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Modernim i širokim shvatanjima i sjajnim analizama, kao naučnik i pedagog snažno je podstakao srpsku istoriografiju. Autor je niza značajnih studija srpske srednjovekovne umetnosti u kojima je posebno osvetlio veze s umetnošću Romeje (Vizantija) i zapadne Evrope. Dela: „Portreti srpskih vladara u srednjem veku“, „Stare srpske minijature“, „Umetnički spomenici manastira Hilandara“…
1927. – Tomas Masarik, književnik, filozof i profesor, izabran je za predsednika Čehoslovačke.
1930. – Richard Drew je otkrio samolepljivu traku (preteču današnjeg selotejpa).
1997. – Ruski predsednik Boris Jeljcin potpisao je istorijski ugovor sa NATO.
