28. mart

1483. – Rođen je Rafaelo Santi, italijanski slikar, najpotpuniji predstavnik renesansnih ideja u slikarstvu. Glavne odlike njegovih dela jesu klasična vedrina i uzvišenost misli i osećanja. Slikao je portrete, religiozne i mitološke kompozicije, a kao arhitekt je, nakon Bramanteove smrti, rukovodio zidanjem crkve sv. Petra u Rimu. Dela: „Vitezov san“, „Venčanje Bogorodice“, „Bogorodica velikog vojvode“, „Bogorodica dela Kaza Tempi“, „Lepa vrtarica“, „Bogorodica da Filinjo“, „Bogorodica s ribom“, „Bogorodica sa Hristom, između pape Siksta II i svete Varvare ili Sikstinska Madona“ (u muzeju u Drezdenu), „Bogorodica u polju“, „Portret Baltazara Kastiljonea“, „Portret pape Julija II“, „Polaganje u grob“… Bio je omiljeni slikar najpre pape Julija II, pa Lava X, a osnovao je i svoju slikarsku školu i imao darovite učenike kojima je poveravao izradu slika po porudžbinama. Veliki zadatak poveren Rafaelu bila je dekoracija Stanci u Vatikanu, kao i Lođa – duge pokrivene galerije nad dvorištem sv. Damazija. Stance oslikavaju prostrane istorijske, religiozne i alegorijske kompozicije: „Prepirka o svetom pričešću ili Trijumf Crkve“, „Atinska škola ili Filozofski disput“, „Parnas“, „Pape Lav I zaustavlja Atilu“, „Izgnanje Heliodora iz hrama“, „Požar Borga“… Lođe su ukrašene nizom fresaka koje predstavljaju prizore iz crkvene istorije i čine tzv. Rafaelovu bibliju. Započeo je, ali nije dovršio, jedno od svojih najveličanstvenijih dela – „Preobraženje“ – koje je nakon njegove smrti (umro je već u 37-oj godini) dovršio jedan od njegovih najdarovitijih učenika – Đulio Romano.

1794. – Luvr, muzej u Parizu, otvoren je za javnost (iako je zvanično bio otvoren od avgusta prethodne godine).

1811. – Umro je srpski prosvetitelj, pisac, filozof i pedagog Dimitrije Obradović, poznat po monaškom imenu Dositej, prvi srpski ministar prosvete, jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti srpskog naroda krajem 18. i početkom 19. veka. Napustivši manastir, dosta je putovao kao privatni učitelj, naučio više stranih jezika, studirao na nekoliko evropskih univerziteta i bio najobrazovaniji Srbin svog vremena. Na poziv vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, došao je u Srbiju 1806. i 1808. organizovao je Veliku školu u Beogradu. Postao je 1811. prvi popečitelj prosveštenija (ministar prosvete) u Srbiji. Znanje i ideje unosio je u narod da bi ga oslobodio zaostalosti, prosvetio i uputio ka napretku. Bio je pristalica upotrebe narodnog jezika u književnosti i pisao je tim jezikom, zalagao se za oslobađanje žena ropske potčinjenosti, u skladu s najnaprednijim idejama Evrope tog vremena. Otvorio je Srbiji vrata u evropsku kulturu i stvorio osnovu moderne srpske književnosti. Dela: „Život i priključenija“, „Basne“, „Hristoitija“, „Sovjeti zdravago razuma“, „Sobranije“.

1854. – Rođen je srpski pravnik i političar Andra Đorđević, profesor na Velikoj školi u Beogradu i ministar prosvete. Znatno je doprineo reformi školskog sistema. Napisao je više rasprava i udžbenika iz građanskog, trgovačkog i rimskog prava, uključujući najznačajnije delo „Sistem privatnog građanskog prava u Kraljevini Srbiji u vezi sa međunarodnim privatnim pravom“.

1924. – Fabrika IKARUS isporučila je prvi avion – proizvod domaće vazduhoplovne industrije, SB-1 nazvan „mali Brandenburg„.

1939. – Okončan je španski građanski rat.

1945. – Vlada SAD priznala je vladu Demokratske Federativne Jugoslavije, devet dana posle Velike Britanije, koja je to prva učinila.

1977. – Održana je 49. dodela Oskara: najbolji film – „Roki“, najbolji glumac – Piter Finč, najbolja glumica – Fej Danavej.

1989. – Proglašen je ustav Socijalističke Republike Srbije kojim je uspostavljen državno-pravni suverenitet Srbije na celoj njenoj teritoriji.