1801. – U pristaništu Abukir u Egiptu udružene englesko-otomanske snage porazile su francusku vojsku.
1846. – Otvorena je prva čitaonica u Srbiji, nazvana Srpsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko. Slične čitaonice ubrzo su osnovane i u drugim gradovima Srbije.
1855. – Prvi voz prešao je preko prvog američkog železničkog mosta, na Nijagarinim vodopadima.
1865. – Rodio se Frederik Vilijam Gaudi, američki tipograf i izdavač, autor preko stotinu nacrta za tipografska pisma.
1879. – Rođen je srpski slikar, vajar i pisac Mihailo Milovanović, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, autor čuvenih portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala Pavla Jurišića Šturma, kralja Petra I Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorđevića. Diplomirao je 1909. na Likovnoj akademiji u Minhenu, a u Prvom svetskom ratu je sa srpskom vojskom preživeo njenu golgotu. Njegovo slikarstvo karakteriše preplitanje realizma, simbolizma i impresionizma, u dinamičkom procesu stalnih preobražaja i potrage za prepoznatljivim izrazom, lakoća prilagođavanja različitim formama, uz postojano uverenje da je narodna tradicija i izvor i ishodište umetničkog poduhvata. Izložbe njegovih slika u periodu imeđu dva svetska rata bile su prvorazredan kulturni događaj, a hroničari su zabeležili da je izložba 1938. u paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu bila najposećenija postavka u dotadašnjoj istoriji te kuće. Izradio je spomenike arhimandritu račanskog manastira i knezu Sokolske nahije Hadži-Melentiju u manastiru Rača, komandantu Zlatiborskog komitskog odreda majoru Kosti Todoroviću u Srebrenici (koji su porušile ustaše u Drugom svetskom ratu), srpskim ratnicima u Mladenovcu (oskrnavljen 1947. uklanjanjem grba Srbije i dvoglavog orla s krstom i krunom iznad grba), spomenik na Krfu poginulim vojnicima Drinske divizije, mermerni ikonostas u pravoslavnoj crkvi u Mladenovcu. Napisao je roman „Lendina vodenica“, štampan više od pola veka posle njegove nasilne smrti. Tog nosioca Albanske spomenice i Ordena svetog Save, koji je 1912. došao u Srbiju iz Minhena da bi kao dobrovoljac učestvovao u balkanskim ratovima, komunisti su streljali u Užicu krajem novembra 1941, pod optužbom da je „engleski špijun“. Posle Drugog svetskog rata i dolaska na vlast njegovih ubica, decenijama je bio pod najstrožim velom ćutanja – i kad su mu slike izlagane, ime autora nije pominjano, a prećutale su ga i sve enciklopedije, čak i Likovna enciklopedija.
1910. – Druga međunarodna konferencija žena socijalista je 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu nemačke revolucionarke Klare Cetkin, ustanovila praznik u znak sećanja na demonstracije američkih žena u Čikagu 8. marta 1909. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914.
1914. – Izašao je prvi broj ruskog magazina Rabotnica.
1917. – U Petrogradu je počela februarska (zbog starog kalendara) revolucija. Po karakteru buržoasko-demojkratska, ova revolucija bila je značajna etapa u pripremi socijalističke revolucije. Sprovedena je relativno lako i za nekoliko dana, a okončana je abdikacijom cara Nikolaja II.
1957. – Sledeći izraelsko povlačenje sa okupirane egipatske teritorije, Suecki kanal ponovo je otvoren za međunarodni saobraćaj.
1971. – Osnovan je hor „Kolegijum muzikum“, akademski kamerni hor studentkinja Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.
1973. – Otvoren je najviši tunel na svetu a najduži u Americi – Ajzenhauer tunel.
1974. – U Parizu je otvoren aerodrom „Šarl de Gol“.
1976. – Najveći ikad viđeni kameni meteorit, težak 1.774 kg, pao je u Džilin, Kina.
1983. – IBM izbacuje na tržište PC DOS verziju 2.0.
1986. – Martina Navratilova postaje prva teniserka koja je zaradila deset miliona dolara.
1992. – U Beograd je doputovao komandni sastav 14.000 „plavih šlemova“, koji su potom, prema planu bivšeg državnog sekretara SAD i izaslanika generalnog sekretara UN Sajrusa Vensa, raspoređeni u Hrvatskoj i Krajini.
