Novo rukovodstvo se pohvalilo da je proizvodnja u martu porasla na 77.000 tona gotovih proizvoda mesečno.
Petar Kamaraš u ekskluzivnom razgovoru za B92 otkriva da će do kraja godine biti puštena u rad i druga visoka peć.
Radnici čekaju povećanje plata ali i povećanje proizvodnje. Novi menadžment kaže i da će se štedeti na uvozu sirovina.
Put sirovog čelika do gotovog proizvoda dugačak je 30 sati i košta od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra. Dok Peter Kamaraš, sada prvi čovek smederevske Železare, nadgleda radove, za B92 objašnjava kako fabrika može da stane na stabilne noge i može li zaista za nekoliko meseci postati profitabilna.
„Najpre moramo da pokažemo da smo ozbiljni kupci sirovina i prodavci gotovog proizvoda. Ako ih ubedimo daće nam bolje cene i za sirovine i za proizvode i na taj način ćemo se vratiti na tržište, u naredne 2-3 godine“.
Objašnjava da je Ju es stil donosio pogrešne odluke tokom ekonomske krize i da je to rezultat kraha poslovanja. Ipak, ima li novi menadžment obezbeđeno izvozno tržište ?
„Najbliza kompanija koja pravi isti proizvod je u Nemačkoj što znači da možemo da prodajemo bilo gde u okruženju. Više nema subvencija države i znate, ako ne zaradim ovde, ja neću imati platu. Ni ja ni oko 5.000 ljudi“, kaže Petar Kamaraš.
Kontakti i veze sa ljudima iz sveta čelika već daju rezultate, objasnjava izvršni direktor fabrike i objašnjava šta je do sada bio problem.
„Kupovali smo sirovine u ukrajinskim lukama po tzv sport cenama, sada imamo dugoročne ugovore, koks će nam za mesec dana doći po 20 odsto nižoj ceni iz Kine, isto tako se radi i na rudi i na ostalim sirovinama“, kaže Bojan Bojković.
I dok menadžment nabavlja sirovine, Bojan prati proizvodnju kao na dlanu. Kompjuteru zadaje šta i kako treba da uradi.
„Za određene dimenzije postoje određeni zazori i mora da se postigne određena i širina. Operator daje komandu i na taj način pratimo rad“, kaže Miloš Pavlović.
Bojanov posao nije se promenio dolaskom novog menadzmenta. Nada se da ce nešto ipak biti drugačije
Dok radnici očekuju veću zaradu, Kamaraš nam obećava da neće biti otpuštanja, već da je dugoročni plan da se sa rastom proizvodnje rastu i zarade ali i broj zaposlenih. Ono sto je, kaže, veliki problem jeste skup transport sirovina na srpskim prugama. Objašnjava da prethodnom menadzmentu to nije bilo bitno jer je sve plaćala država.
