Ministarstvo kulture i grad Smederevo nastaviće i 2014. godine projekat restauracije Smederevske tvrđave, poslednjeg velikog ostvarenja srpske vojne arhitekture na 11 hektara, koja je kandidat za listu svetske kulturne baštine. Jedan od najvažnijih poslova je okončanje restauracije Jezavskog bedema.
Planirana kompletna obnova bedema sa originalnim materijalom i u originalnoj tehnici izrade, do autentične visine od 10 metara, počela je 2010. godine. Ministarstvo kulture je tada za ovaj projekat izdvojilo 17 miliona dinara.
Pomoćnik ministra za kulturno nasleđe, Miladin Lukić kaže da Ministarstvo kulture podržava nastavak konzervacije bedemskih zidova kao jednog od projekata koje je neophodno uraditi kako bi se Tvrđava našla na listi svetske kulturne baštine.
– Da bi Tvrđava ušla na listu svetske baštine, mora da se pokaže volja da se ovaj prostor štiti. To uključuje konzervaciju, sanaciju, zaštitu, ukupan programski tretman Tvrđave, njeno mesto u turističkoj ponudi. Na nama je da, kad dolaze eksperti Uneska i procenjuju da li nešto treba staviti na listu, pokažemo autentičnost, istorijsku vrednost, raritetnost u svojoj vrsti – kaže Miladin Lukić.
Grad će naredne godine izvojiti dvostruko više novca za narednu fazu restauracije.
– Samo 15 metara jezavskog platna košta 7,5 miliona dinara. Od toga je 6,8 miliona obezbedilo Ministarstvo kulture, a 1,7 miliona dinara je učešće Grada. Obezbedićemo sledeće godine 100 odsto veća sredstva, sa ciljem da jezavski zid dobije namenu i da posetioci mogu da prođu stazom na vrhu i uživaju u panorami – obećava gradonačelnica Jasna Avramović.
Sanaciju i konzervaciju nadgleda Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo. Među najskupljim planiranim radovima je obnova Varoškog bedema. Za ovaj deo Tvrđave, koji je najviše stradao u Prvom i Drugom svetskom ratu, prema projektu neophodno je pet i po miliona evra.
GRADNjA
Podignuta na ušću Jezave u Dunav s namerom da bude prestonica, tvrđava despota Đurđa Brankovića zidana je od 1428. do 1453. Legenda kaže da je Jerina, Đurđeva žena, terala narod na kuluk, čak su i trudnice morale da nose teško kamenje, a graditelji su u malter, da bi bio čvršći i trajniji, stavljali jaja.
STAZA ZA STRAŽARE
Jezavski bedem, koji je nekad bio širok četiri metra, sada je na pojedinim delovima širok tek šezdesetak centimetara. Stazu na vrhu bedema u 15. veku su koristili stražari, a kada se posao završi, biće namenjena posetiocima.
Izvor: Večernje novosti, J.Ilić
