Više 60 redovnih i oko 160 vanrednih učenika trećeg i četvrtog razreda Železničko industrijske škole u Smederevu dva meseca pred kraj školske godine mogli bi da ostanu bez svedočanstava i diploma jer je inspekcija pre dve nedelje naložila zabranu rada toj školi.
U vanrednom inspekcijskom nadzoru utvrđeno je da škola nema organe upravljanja, te da je njeno poslovanje već duže vreme protivzakonito. Prosvetni inspektori utvrdili su da Školski odbor nije legitimno izabran jer u njemu osim predstavnika osnivača, fabrike „Želvoz” koja je sada u stečaju, nema predstavnika zaposlenih i roditelja, kako zakon nalaže. Samim tim, nije legitiman ni izbor v. d. direktora, a ni zapošljavanje jednog broja profesora.
U obrazloženju odluke o zabrani rada, inspektori navode da „su organi ’Želvoza’, propuštanjem zakonskih obaveza uspostavili nezakonito upravljanje školom i onemogućili njen dalji rad u skladu sa zakonom”.
Dok inspekcija nije utvrdila nezakonitosti, škola je kako-tako radila. Đake je, međutim, u ponedeljak sačekala škola bez profesora. Tada su čuli da joj preti zatvaranje.
– Mi smo u startu nagovestili inspekciji da Školski odbor nije validan, ali nas niko nije čuo. Sada su to i oni ustanovili, ali smo sada i mi i deca praktično na ulici. Ko zna šta će biti s nama – kaže Milica Polčić, savetnik za ekonomske poslove u ŽIŠ-u.
Problem ove škole datira odranije, ali je godinama stavljan „pod tepih”. „Želvoz” je imao preča posla zbog problema unutar fabrike, pa je tako, slučajno ili ne, Školski odbor ŽIŠ-a duže od godinu i po dana funkcionisao protivzakonito, a samim tim i škola.
U ovoj obrazovnoj ustanovi izrazili su sumnju da je neko „bacio oko na školu”. Kažu, ne mogu da veruju da je sve ovo urađeno slučajno.
Biljana Bojanić, v. d. direktora, imenovana od strane nezakonitog Školskog odbora, „Politici” je dostavila odluku Izvršnog odbora „Želvoza” u restrukturiranju iz maja 2014, u kojoj stoji da je tadašnji direktor i zastupnik kapitala Milorad Stojković, u Školski odbor imenovao samog sebe i još četiri predstavnika fabrike. Nigde nije navedeno da je on predsednik, iako je kasnije predsedavao sednicama na kojima su donošene važne odluke.
– Mi i roditelji želimo samo jedno, da ostanemo u ovom objektu i da imamo profesore koji će primati platu, a deca da imaju nastavu. S druge strane, nama je blokiran račun jer ga je „Želvoz” tri godine koristio dok je bio u blokadi i napravio nam dug od 36 miliona dinara. Šest meseci nismo primili platu i profesori više ne žele da rade – kaže za „Politiku” Biljana Bojanić.
Objekat škole se vodi kao vlasništvo „Želvoza” u stečaju. ŽIŠ nije otišao u stečaj, već je nastavio da radi kao samostalno pravno lice.
Školi je blokiran račun jer ga je „Želvoz” tri godine koristio dok je bio u blokadi i napravio dug od 36 miliona dinara
Sada je na potezu Ministarstvo prosvete koje treba da se izjasni o predloženoj meri zabrane rada. Nezvanično, ima nagoveštaja da će škola biti pripojena ovdašnjoj Tehničkoj školi.
Roditelji đaka juče su nameravali da protestuju, ali su zbog procedure u policiji okupljanje odložili za početak iduće nedelje. Zajedno sa svojom decom, većina njih juče je bila u školi, čekajući makar kakvo rešenje. Prethodno su se obraćali i gradonačelnici Jasni Avramović. Ona je poručila, kažu roditelji, da deca moraju da završe školu. Kako će biti rešen problem, nije precizirala.
– U školu ne idemo od drugog polugodišta jer profesori odbijaju da drže nastavu. Pred raspust nam je direktorka rekla da nemamo šanse da opstanemo, pre toga nismo znali šta se dešava. Sada je utvrđeno da škola praktično ne postoji. Gradonačelnica nam je rekla da moramo da idemo na nastavu, ali pošto profesora nema, sedimo džabe. Dovedeni smo u situaciju da ne znamo šta ćemo na samom kraju školske godine. Apsurdno je da mi sada idemo u Tehničku školu – kaže Ana Dimitrijević, učenica završnog razreda.
Oštećene su obe strane, i nastavnici i deca. Oni nemaju primanja, a deca ni kriva ni dužna ostaju bez završene škole, ogorčen je Radojica Keljanović, jedan od roditelja.
Železničko-industrijsku školu je osnovao „Želvoza” 1997. godine i u njoj su se deca školovala za zanimanja trećeg i četvrtog stepena za potrebe železnice. Poslednje dve godine nisu upisivane nove generacije učenika, a za to vreme škola je funkcionisala bez odgovornih lica i organa upravljanja.
