Gradsko groblje u Kovinu, gde je sahranjeno oko 600 srpskih i austrougarskih vojnika poginulih u Prvom svetskom ratu, godinama je bilo zaboravljeno. Udruženje potomaka ratnih dobrovoljaca podiglo je spomenik i jednom godišnje održava pomen.
Na kovinskom gradskom groblju može se videti 60 nadgrobnih ploča, gde su sahranjeni vojnici iz Prvog svetskog rata, koje su više od pola veka bile zaboravljene i zarasle u korov.
Na njima se mogu pročitati imena austrougarskih vojnika, dok su Srbi sahranjivani grupno i bez drugih obeležja. Ukupno ih ima oko 600 i svi su nastradali tokom bitke za Smederevo 1915. godine.
„Svi ranjenici u toj bici, i srpske i austrougarske vojske, bili su prebačeni u improvizovanu bolnicu u Kovinu. Preživeli su vraćani na front ili slati u logore, a mrtvi su zajedno sahranjivani na gradskom groblju. To je bilo vrema viteštva, ranjenici se nisu ostavljali, makar bili iz protivničke vojske. Inače, Austrougari su pobedili u toj bici kod Smedereva“, kaže Milan Divac, predsednik kovinskog Udruženja potomaka ratnih dobrovoljaca od 1912.-1918. godine.
Zahvaljujući pre svega tom udruženju, pre četiri godine podignut je spomenik, gde zajednički stoje srpska šajkača i austrougarski šlem, a istaknute su reči „“mir“ i „razumevanje“ među nacijama.
„Ovo je spomenik mira i razumevanja, što znači da se ne odvajaju Srbi i druge nacije, nego je sećanje na sve žrtve, i svima njima se odaje počast i pomen, ma koje su vere ili nacije“, kaže Ilija Dotlić iz istog udruženja.
Postoji potreba da se ovo spomen-obeležje bolje uredi, da se zaštite nadgrobne ploče od daljeg propadanja i jednom godišnje, na Dan oslobođenja Kovina 12. novembra, održi parastos i svečanost palim borcima u čast. Za to je potrebna pomoć i pokrajine i opštine Kovin.
„Opština Kovin će svakako pomoći u tome, i u finansijskom i u organizacionom smislu, jer je bitno da se to pamti, kao nešto važno iz istorije našeg grada“, kaže predsednica opštine Kovin Gordana Zorić.
Još jedan spomenik poginulima u Prvom svetskom ratu nalazi se na kovinskom groblju. Posvećen je civilima, internircima koji su držani u logoru i najverovatnije ubijeni u podmetnutom požaru pred kraj rata, 1918. godine. Tu je stradalo oko 1.000 Srba i Rumuna, i takođe je potrebno obnoviti i urediti spomen-obeležje.
Izvor: RTS
