Prošlo je jako puno vremena od perioda kada sam sebe mogao zvati klincem. Skoro da se i ne sećam više mnogih stvari. Ostali su samo neki snovi a i oni su maltene izbledeli. Sada, neki od njih su više, a neki manje bitni … A tada su mi svi izgledali kao nešto jako važno, skoro od životne važnosti.
Jedan od takvih, ispunjen je večeras. Metallica, koncert na Ušću u Beogradu. To je jedan od onih manje važnih :-).
Nije ovo prvo gostovanje Metalike u našoj zemlji, nije bila prva prilika za ostvarenje snova iz detinjstva, ali splet okolnosti je doveo do toga da pre 8 godina propustim koncert. Tačno pre 8 godina bio sam u vojsci, ne sećam se sada da li se ta vojska tada zvala Vojska Jugoslavije ili Vojska Srbije i Crne Gore, ali to nije baš toliko ni važno sada. Uglavnom, vazdušnom linijom bio sam tada, na svega 700-800 metara od mesta dešavanja. Koncert na Stadionu Partizana a ja u Topčiderskoj kasarni. Kako se koncert približavao, tako sam ja naravno bio sve više naložen na ono što me na stadionu čeka. Ali ne lezi vraže, baš kada je sve bilo isplanirano (mislim na izlazak iz kruga kasarne, pa i po cenu bacanja u ‘aps posle toga 🙂 ), na dan samog koncerta ja dobijem prekomandu u Niš sa odlaskom istog dana. Tada su se već planovi srušili, od koncerta se odustalo … Pa ko bi teglio sve stvari sa sobom na koncert pa posle takav zapalio za Niš sa nadom da niko neće primetiti moj izostanak? Ma nije bilo šanse više, to bi već bio ozbiljan prekršaj i verovatno bi boravak u ‘apsani bio poduži. Nije to bilo isplativo, 2 sata koncerta za par dana zatvora a samim tim i par dana dužeg boravka u sjajnim vojničim uslovim mi više nije izgledalo kao baš neka dobra kompenzacija. Uostalom, mene su čekali ćerka i žena kod kuće. Mada, možda i nisam baš toliki fan Metalike kakvim sam sebe smatrao :-).
E večeras ništa nije moglo da mi pokvari planove koji su skovani još prvog dana kada se pojavila informacija o koncertu. Ni najava lošeg vremena, ni kiša prethodnog dana sa oblacima koji su i danas sivili ceo grad. Pa ni to da sam na kraju možda mogao i sam da ostanem i kao kreten idem bez društva na Ušće.
I isplatilo se. Koncert je bio odličan. Iako sam ja to sve definitivno prerastao, iako je očigledno i da su ova četvorica „muzikanata“ to prerasli, svoj deo posla su obavili sjajno, profesionalno i nijednu primedbu nemam :-).
Za one koji nisu bili i nećkali su se mogu samo da kažem crknite od muke i da im stavim neku sličicu i neki video (doduše ne baš sjajnog kvaliteta, ali šta ću … pa nisam ja profesionalac).
I za kraj već imam plan za Snovi iz klinačkih dana 2, :-). Pišemo se iz Brazila 2014.
