Odluka da holandski HPK inženjering dobije menadžerski ugovor stavila je tačku na pitanja o bliskoj budućnosti Železare Smederevo, ali je otvorila mnoga druga. Među njima i kako će 20 miliona dolara koje će HPK investirati u Železaru biti tretirani – kao kredit, poklon ili nešto treće, jer HPK nije vlasnik da bi mogao da u Železaru unese svoj kapital? Da li će novi upravnici dobiti 20 ili 30 odsto od prodajne cene koja bude postignuta kada Železara jednom bude privatizovana i da li je po zakonu da se država odrekne ovog novca? Kako će HPK odgovarati ako ne ostvari poslovne rezultate zbog kojih je angažovan? I kako je moguće da u Železari budu podignute plate kada se u svim ostalim državnim firmama smanjuju?
U resornom Ministarstvu privrede za sada nisu odgovorili na ova pitanja, a komentar nismo u dobili ni u smederevskoj železari. Stručnjaci međutim izražavaju skepticizam oko toga da će ono što je obećano, a to je postizanje profitabilnosti u roku od samo šest meseci, biti i ostvareno.
– Nemam utisak da taj podvig može da se ostvari, jer da je to u granicama ostvarivosti ne bi Ju-Es stil, koji o industriji čelika zna mnogo više od ove dvojice ljudi (Džona Gudiša i Petra Kamaraša iz HPK inženjeringa), pobegao glavom bez obzira iz Smedereva. Ali, mi živimo u vremenu čuda i ako se to ipak dogodi, ja ću moći samo da konstatujem da sam se iznenadio, a iznenađenje je odraz neznanja – kaže za Danas Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Po njemu, 20 miliona dolara koje HPK treba da uloži predstavljalo bi „neku vrstu malog suvlasništva“, ali to, kako kaže, odstupa od definicije menadžment ugovora. Iako kaže da je za „popustljiviji stav“ kada neko unosi svoj novac, Madžar upozorava da bi to „moglo da nam se na kraju olupa o glavu, ako se ne vodi računa o detaljima sporazuma“, a za sada se o njima ne zna mnogo.
Slične strepnje ima i konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija, koji podvlači da je HPK relativno mlada kompanija, bez ozbiljnih referenci, što po njemu ne uliva poverenje da je sposobna da u Železari izvede ono što nije uspeo ni Ju-Es stil.
Bušatlija smatra da bi se moralo utvrditi kako će HPK snositi odgovornost za svoj rad i da bi država morala da traži da Gudiš i Kamaraš polože garanciju protiv štete koja može nastati pogrešnim rukovođenjem fabrike, „ali se bojim da ćemo opet mi platiti štetu“. Ovaj stručnjak podseća i na to da je Esmark tužio Kamaraša zbog malverzacija kojima je, kako se tvrdi, sprečio da ta američka firma kupi smederevsku čeličanu, u šta je prema tužbi umešan i izvršni direktor Železare Bojan Bojković. Ta tužba bi, kako veruje Bušatlija, mogla da se negativno prelije i na poslovanje same Železare sada kada je vodi upravo Kamaraš. I taj češki biznismen i Bojković negiraju sve tvrdnje Esmarka.
