Otkako je knez Miloš na obroncima Smedereva kupio imanje sa vinogradom i tu podigao vinski podrum i konak, a kasnije Mihajlo Obrenović izgradio porodični letnjikovac „Zlatni breg”, to zdanje do današnjih dana je ostalo prava misterija za javnost. Vek i po je trebalo da prođe da bi se vrata čuvene vile Obrenovića u Smederevu odškrinula za običan svet. Ovaj dinastički dragulj skrivan je od očiju javnosti i služio je u protokolarne svrhe, uglavnom za državni vrh. U Noći muzeja, 16. maja, prva grupa posetilaca konačno će moći da poseti „zabranjeni grad” i zaviri u nekadašnje odaje Obrenovića, saznaje „Politika”.
Ovo je važan događaj za sve nas koji smo se zalagali da se vila otvori i da se kulturno i istorijsko nasleđe Srbije pokaže javnosti. Smederevce će posebno obradovati prilika da obiđu unutrašnjost letnjikovca, o čemu su mnoge generacije samo maštale – kaže za „Politiku” Tatjana Gačpar, direktorka Muzeja u Smederevu kome je poverena organizacija turističkih poseta.
Obilasci letnjikovca odvijaće se pod budnim okom Uprave za zajedničke poslove republičkih organa koja se stara o kompleksu, a Muzeju će u pomoć priteći Turistička organizacija Smedereva i druge nadležne ustanove.
Posete će biti organizovane dva puta nedeljno, za sada utorkom i subotom. Grupe neće biti veće od 25 posetilaca koje će kroz letnjikovac i istoriju dinastije voditi dva kustosa smederevskog muzeja. Kako je još uvek sve u povoju, cena posete nije određena, ali se ta odluka očekuje ovih dana, saznajemo od direktorke Muzeja.
Imamo velike planove kako da vilu Obrenovića i život dinastije u to vreme što više približimo građanima Smedereva i Srbije. U tom autentičnom prostoru nameravamo da, osim poseta, organizujemo i razne promocije, stručna predavanja i druge događaje od interesa za javnost, naravno ukoliko se sa tim saglase nadležni u Vladi Srbije u čijem vlasništvu je objekat – objašnjava Tatjana Gačpar.
Ovakav zaokret nakon sto pedeset godina, naravno, ne bi ni bio moguć bez odobrenja vladine Uprave za zajedničke poslove. Njen direktor je pred kraj prošle godine potpisao protokol sa lokalnom samoupravom Smedereva o otvaranju kompleksa za javnost. Tada je najavljena mogućnost da vila Obrenovića bude dostupna i češće od dva puta nedeljno, ako bude interesovanja.
Nadležni očekuju i berićet od otvaranja drevnog zdanja. Pre svega od turizma. Na drugoj strani, istoričari veruju da će posete dinastičkog objekta imati veliki značaj u sagledavanju naše novovekovne istorije i podizanju svesti o dvorskoj kulturi i njenoj umetnosti u Srbiji.
Letnjikovac, okružen „kraljevim vinogradom” i stoletnim parkom, smešten je na smederevskom brdu Plavinac, nazvanom po boji grozdova, odakle se pruža najlepši pogled na Dunav i banatsku ravnicu. Obič„ni smrtnici” ovu vremešnu lepoticu posmatrali su kroz ogradu i kapiju, odakle se samo nazire među čokotima starog vinograda. Od 16. maja vila neće biti rezervisana samo za privilegovane.
Od konaka do rezidencije
Davne 1829. godine knjaz Miloš Obrenović kupio je imanje od 37 hektara u Smederevu. Najpre je sagrađen konak i podrum za vino koje je knjaz izvozio i na evropsko tržište, a letnja rezidencija sazidana je 1865. Pravi dvorski život u Smederevu je ustanovljen za vreme kralja Milana i kraljice Natalije. U letnjikovcu su priređivane zabave, okupljali su se poznati umetnici tog vremena: Milan Rakić, Laza Kostić, Milovan Glišić… U vili se i danas nalazi sto Milana Rakića na kom je pisao pesme. Ovde je, prema predanju, kraljica Natalija saznala za venčanje svog sina Aleksandra sa Dragom Mašin. Ni ovaj kraljevski par nije odoleo čarima letnjikovca na Plavincu. Oni su tu svoj život često skrivali od očiju radoznale i nenaklonjene javnosti. U vili Obrenovića proglašena je kraljevina 1882, doneti su važni ustavi, sastajali su se ministri…
Devastirana je više puta, a u Prvom svetskom ratu bila je vojni stacionar. U vili su boravili Josip Broz Tito i njegovi gosti, Maradona, Kusturica? Imanje je idealan ambijent za serije i drame. Poslednji put je renovirana 1961. godine, a tek 2009. godine dobila je status spomenika kulture.
